Da li je stvarno bitno šta mi verujemo? Ljudi uvek postavljaju to pitanje. Naš odgovor je jednostavan – ono što veruješ utiče na sve što radiš. Naravno da je bitno! Međutim, neke stvari imaju veći uticaj od drugih. Neke stvari su suštinske dok su druge sekundarne. Opasnost je, naravno, u tome da se preokupiramo diskutabilnim stvarima i propustimo suštinu naše vere.  Ovde ćete pronaći stvari za koje verujemo da su suštinske – zajedno sa stihovima iz Biblje koji vam se mogu učiniti zanimljivim. Ako imate bilo kakva pitanja ili komentar, slobodno nam se obratite

Verujemo u jednoga istinitoga Boga, koji večno postoji u tri lica, kao Otac, Sin i Sveti Duh, koji su podjednako večni u  postojanju, podjednake sile i slave, odlikuju se istim atributima, i podjednako su savršeni.. (Zakoni Ponovljeni 6:4; Isaija 43: 10-11; Matej 28:19; Luka 3:22; 2 Korinćanima 13:14).  Ova misterija se zove Sveto Trojstvo. Bog je stvorio sve što postoji i on sve održava.

Verujemo u Svemoćnoga Boga Oca, stvoritelja neba i zemlje, savršenog u svetosti, savršenog u ljubavi, savršenog u sudu, iz koga ishode Sin i Duh.     (Postanje 1:1, 17:1; Isaija 5:16, 6:3, 43:15; Matej 11:25; Jovan 6:57, 8:42, 14:16-17; Rimljanima 11:17; 1 Jovanova 4:16)

Verujemo da je Isus Hrist večni Sin Božiji, da je začet Svetim Duhom, rođen od device Marije i da je istiniti Bog i istiniti Čovek. (Jovan 1:2, 14; Luka 1:35)

Verujemo da je Gospod Isus umro za naše grehe prema Pismu, kao zastupnička žrtva i zamena za nas, i da je naše opravdanje osigurano njegovim bukvalnim, telesnim vaskrsnućem iz mrtvih i da su Njegovo Ime i delo jedina sredstva da se spasemo. (1 Korinćanima 15:3-4; 1 Petrova 2:24; Efežanima 1:7; Rimljanima 4:25; Dela Apostolska 4:12)

Verujemo da se je Gospod Isus uzneo na nebo, gde sedi s desne strane Oca, proslavljen iznad svih vlasti i sila i služi kao naš Vrhovni Sveštenik i Zastupnik. (Dela Apostolska 1:9-10; Efežanima 1:20-21; Jevrejima 4:14, 7:25; 1 Jovanova 2:1)

Verujemo da je Sveti duh lice koja je sa crkvom zauvek i koji naučava Crkvu i uvodi crkvu u svu istinu. Sveti Duh daje razne darove za opšte dobro crkve i vodi crkvu i pojedinačnog vernika u služenju Ckvi i u služenju svetu. Sveti Duh nastavlja da se manifestuje kroz darove kao što je opisano u Rimljanima 12:6-8; 1 Korinćanima 12:4-11 i  Efežanima 4:11-12 Sveti Duh obitava u pojedinačnom verniku, garantuje mu konačno otkupljenje u Hristu, i daruje natprirodnu silu za život kojim živi u Hristu. 

Duh Sveti je taj koji osvedočuje svet o grehu, pravednosti i sudu. (Jovan 1:16, 14:26, 16:7-11; Dela Apostolska 1:8, 10:19-20, 16:6-7; 1 Korinćanima 3:16, 12:4-11; 2 Korinćanima 1:22; Efežanima 1:13-14, 4:30) Sveti Duh je poslat od strane Isusa nakon njegovog povratka u nebo. On teši, savetuje, osnažuje i vodi vernike. On takođe izaziva nehrišćane da se suoče sa svojim grehom (osuda) – i dovodi ih k Isusu (obraćenje). On takođe radi na tome da vernike učini svetijima (posvećenje) i daje im darove kako bi im pomogao u služenju Bogu.

Želimo da vidimo vernike krštene u vodi, krštene u Svetom Duhu i ohrabrene da žive svoje živote u sili Duha Svetoga., učeći da koriste svoje darove za nazidanje celog tela Hristovog. Krštenje u Duhu i neprekidno ispunjavanje Svetim Duhom daju nam blisko zajedništvo sa Bogom i silu da budemo hristovi učenici. (Dela Apostolska 1:5, 8; Efežanima 5:18)

Verujemo da je šezdeset i šest kanonizovanih i opšte prihvaćenih knjiga Starog i Novog Zaveta nadahnuto Bogom i da su nepogrešive u originalnim zapisima, i da su vrhovni i konačni autoritet u veri i životu.  (2 Timotejeva 3:16; 2 Petrova 1:19-21; 1 Solunjanima 2:13).   Biblija je potpuno nepogrešiva i nadahnuta Bogom. Dovoljna je (jedina potrebna) da nas nauči šta da verujemo i kako da živimo. Sveti Duh nam pomaže da razumemo Bibliju.

Verujemo da Bog odgovara na molitve. Takođe verujemo da je molitva najbolji način da usaglasimo sebe sa planom koji Bog ima za naše živote. Kao rezultat toga, polažemo veliku vrednost na molitvu, i trudimo se da se molimo za sve što radimo kao crkva. Smatramo molitvu vitalnom i fundamentalnom za sve što radimo. (Efežanima 6:18; Filipljanima 4:6; 1 Timoteju 2:1,2)

Verujemo da je Čovek stvoren na sliku Božiju, da je zgrešio i da je stoga zaslužio ne samo fizičku smrt, već i duhovnu smrt, koja predstavlja odvojenost od Boga, i da su sva ljudska bića rođena sa grešnom prirodom i da postaju grešnici u mislima, rečima i delu. (Genesis 1:26-27; Rimljanima 3:23, 5:14; Efežanima 2:1-3).  Iako su muškarac i žena stvoreni savršeni na početku, okrenuli su se od Boga. Zbog toga je čovečanstvo sada duhovno mrtvo, rođeno grešno i u potpunosti nesposobno da se okrene natrag ka Bogu – bez Svetog Duha koji daje život (regeneraciju).

Verujemo u telesno vaskrsnuće pravednih i nepravednih, večnu blagoslovenost spašenih i večnu kaznu za izgubljene. (Jovan 5:28; Matej 25:45; Otkrovenje 20:11-15) Božije Carstvo će doći u punini sa ličnim i slavnim povratkom Isusa na zemlju. On će suditi celom čovečanstvu. On će dati večnu radost pravednicima (vernicima) i večnu kaznu nepravednima.

Verujemo u jednu sveobuhvatnu crkvu kao telo Hristovo, kraljevsko sveštenstvo, svetu naciju, ljude otkupljene za Boga, mladu Hristovu. Crkva je izgrađena na temelju apostola i proroka, sa Isusom Hristom samim kao kamenom temeljcem. Crkva je ujedinjena u jednom Gospodu, jednoj veri, jednom krštenju, jednom Bogu Ocu i jednoj Glavi, Isusu Hristu. Crkva su svi oni koji u veri posmatraju Isusa kao tvorca i darodavca spasenja. Bog je pozvao vernike na raznim mestima da se ujedine u lokalnim crkvama kao vidljiv pokazatelj Crkve kako bi doneli silu, život, karakter i autoritet Božiji u živote ljudi. (1 Korinćanima 1:2; Efežanima 1:22-23, 2:19-22, 4:4-6, 5:22-32; 1 Petrova 2:5-10) Isus gradi svoju novu zajednicu koja se zove Crkva. Postoji sveopšta Crkva (svi hrišćani u svetu) i lokalna crkva – grupa vernika, u određenoj oblasti, koji su posvećeni Isusu ui jedni drugima. Lokalna crkva treba da donese Božiju vlast )(Njegovo Carstvo) gde god da se nalazi. Bog je proslavljan i Njegova reč se propoveda. Ljudi bivaju nanovo rođeni, void se briga o siromašnima i bolesni bivaju izlečeni. Vernici bivaju kršteni u void kao znak svog posvećenja i ako szmbol njihove smrti i vaskrsnuća u Isusu Hristu. Takođe se praktikuje i Gospodnja Večera (pričest) kao proslava Isusove smrti.

 Mi smo samo deo Tela Hristovog i stoga zajedništvo sa drugim Hrišćanima smatramo dobrodošlim. (Rimljanima 15:7; 1 Korinćanima 12:27)

 

Trudimo se da se jedni prema drugima odnosimo s milošću jer smo primili Božiju ljubav bez uslova i bez obaveza i verujemo da je spasenje dar koji ne može biti zaslužen. Želimo da vidimo vernike koji će uživati u Božijoj milosti – koji će slobodno primati Njegovu ljubav bez uslova ili obaveza, sigurni da je spasenje dar, koji ne može biti zaslužen. Želimo da milost Božija bude karakteristika svakog od aspekata našeg života kao crkve (2 Korinćanima 1:12; 2 Korinćanima 9:8; Kološanima 4:6; Titu 2:11)

Oni koji se pokaju i poveruju treba da budu kršteni u vodi, kao znak toga da su umrli grehu i znak novog života u Hristu. (Matej 28:19; Rimljanima 6:2-4)

Pričest ili večera Gospodnja je važan deo zajednice našeg crkvenog života. Jednom mesečno, za vreme Bogosluzenja, kao deo našeg slavljenja i obožavanja imamo pričest. Hleb i vino uzimamo sa radoscu i velikim dostojanstvom sa osvrtom na pobedu na krstu našeg Gospoda Isusa Hrista i šta ta pobeda znači za nas. Pričest je praćena pesmama slavljenja kao i porukom iz Božje reči.

Verujemo da je večno spasenje u potpunosti Božiji dar, i da svi koji se u iskrenoj skrušenosti pokaju od svojih grehova, poveruju u Evanđelje i prihvate Gospoda Isusa Hrista kroz blagodat i jedino verom, bivaju rođeni nanovo od Svetog Duha i usinovljenjem postaju usvojeni sinovi Božiji. (Jovan 3:3-5; Titu 3:5; Dela Apostolska 2:38; Efežanima 2:8-10; Rimljanima 8:16) Muškarci i žene sada mogu da prime – verom – savršenstvo (pravednost) Isusovu kao dar, zbog otkupljenja. To znači da ljudi mogu potpuno da budu pomilovani i učinjeni pravednima – uprkos tome što su grešnici. (Ovo se zove opravdanje.)

Verujemo u lični, telesni povratak Hrista, za Njegove svete. (Matej 24:30-31; Solunjanima 4:13-18).